Više od 60 nevladinih organizacija i medija potpisalo je zahtev za donošenje zakona širom Evropske unije koji će sprečiti bogate i moćne da zlonamernim parnicama utišaju medije koji o njima kritički izveštavaju.

Praksa, poznata kao strateške tužbe protiv učešća javnosti (Strategic Lawsuit Against Public Participation, SLAPP), u Evropi je u porastu.

  • Na primer, u Hrvatskoj je bilo više od100 nerešenih parnica protiv novinara od strane političara, javnih ličnosti i korporacija.
  • Na Malti se porodica ubijene novinarke Daphne Caruana Galizia i dalje bori protiv više od 40 posthumnih slučajeva protiv nje.
  • U Francuskoj je Vincent Bollore, milijarder, industrijalac, podneo više od 20 tužbi protiv novinara i nevladinih organizacija koji su pokušali da istraže njegovo poslovanje u Africi.
  • Dok je u u Belgiji, u kojoj su smeštene institucije EU i jedan od najvećih svetskih međunarodnih korpusa za medije, zbog širenja tužbi – uključujući i protiv EUobserver-a – osiguravajuće kompanije odbijaju da pruže kolektivnu zaštitu novinara sindikatima protiv svojih članova.

„Advokatske firme u ime moćnih pojedinaca i organizacija proverile su one koji žele da izbegnu javni nadzor, a njihov cilj je da iscrpe finansijske i psihološke resurse i spreče kritičke glasove”, izjavile su u utorak, 1. decembra, nevladine organizacije i medijske grupe.

„Pravila na nivou EU koja predviđaju snažnu i doslednu zaštitu protiv tužbi predstavljali bi presudan korak napred ka okončanju ove nasilne prakse”, dodali su oni.

„Kako su demokratija i vladavina zakona sve više pod pritiskom, direktiva EU protiv ovakvih tužbi zaštitila bi javne čuvare koji pomažu u tome da se moćnici pozovu na odgovornost.”

Potpisnici su vodeće grupe za slobodu medija, poput Odbora za zaštitu novinara, Fondacije Daphne Caruana Galizia i Reportera bez granica.

Takođe su se priključile i nevladine organizacije Greenpeace, Ilga-Europe i Transparency International, kao i medijska grupa Guardian i sindikat pisaca Pen International.

Poziv je izneo pravni obrazac kako bi trebalo da izgleda anti-SLAPP zakon EU. Dodaje se da bi evropskim sudovima trebalo da se naloži da što pre odbace očigledno zlonamerne slučajeve i novčano kazne zlostavljače. Takođe, time bi trebalo da se obuhvate i politički komentari, satira, crtani filmovi, protesti i pozivi na bojkot, navodi se u zahtevu.

Apel je objavljen dva dana pre nego što je komesar EU za pravosuđe Vera Jourova trebalo da objavi novi „akcioni plan“ za zaštitu demokratije u Evropi.

Očekuje se da će u planu biti objavljivanje ove teme, koju je jedan izvor u EU opisao kao „vruću temu” u Evropskoj komisiji, koja je ranije ove godine sprovela studiju o problemu. Nejasno je da li će Jourova u ovoj fazi obećati novi zakon EU protiv strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP).

Prema rečima britanskog stručnjaka iz oblasti prava Alana Rileyja, ukoliko to ne učini, onda bi jedna od alternativa bila da ove grupe, kao prvi korak, pritisnu Belgiju ili regionalne vlasti Brisela.

„Regija glavnog grada Brisela ima veliko prisustvo medija kojima je potrebna efikasna zaštita slobodne medija“, rekao je EUobserver.

A anti-SLAPP zakon ovde, „zasnovan na prvom američkom ustavnom amandmanu“, koji štiti slobodu govora, stvorio bi ostrvo slobode štampe u Evropi, kao i model po kom bi i druge zemlje EU sledile ovaj primer, rekao je Riley.